Протеини (proteios – први, најважнији) или беланчевине су органска једињења која чине основне састојке ћелија свих живих бића. Широко су распрострањени у природи. Они су макромолекули који се састоје од великог броја аминокиселина поређаних у ланце. Оне су међусобно спојене пептидним везама између угљениковог атома једне и амино-групе друге аминокиселине. Распоред аминокиселина унутар протеина је веома важан, и он је садржан у генетичком коду унутар гена.
Дакле, сви протеини су полимери аминокиселина. Они се још називају пептиди, и у њихов састав улази двадесет Л-α аминокиселина, опште формуле RHC(NH2)COOH. R-функционалне групе називају се остаци. Да би протеин могао да врши одређену биохемијску функцију, потребан је одређен број остатака. Са бројем од 40-50 остатака протеин се назива полипептид.
Величине протеина варирају, али просечна дужина износи око 300 остатака. Структура и особине протеина зависе од броја и врсте, а највише од начина на који су аминокиселински остаци распоређени у протеину.Зато је потребно, пре структуре самих протеина, посебно обратити пажњу на особине и структуру аминокиселина.
Дакле, сви протеини су полимери аминокиселина. Они се још називају пептиди, и у њихов састав улази двадесет Л-α аминокиселина, опште формуле RHC(NH2)COOH. R-функционалне групе називају се остаци. Да би протеин могао да врши одређену биохемијску функцију, потребан је одређен број остатака. Са бројем од 40-50 остатака протеин се назива полипептид.
Величине протеина варирају, али просечна дужина износи око 300 остатака. Структура и особине протеина зависе од броја и врсте, а највише од начина на који су аминокиселински остаци распоређени у протеину.Зато је потребно, пре структуре самих протеина, посебно обратити пажњу на особине и структуру аминокиселина.